Школство у Меленцима се развијало упоредо са насељем. Први податак који нам потврђује ову констатацију је документ из 1758. године, свега осам година после оснивања насеља. Те године је администратор темишварске епархије, протосинђел Василије Радивојевић извршио ''визитацију парохија'' и убележио да су ''шанац'' Меленци имали 300 домова, школу са дванаесторо деце и учитеља, попа Гаврила Илијевића.

    Прва већа школска зграда подигнута је 1790. године, као и данашња црква. Ова школа називала се ''школа на Променади''. У почетку је имала два одељења, а касније се проширивала, па су је похађала и деца старијег узраста, III и IV разред.     До краја XIX века Меленци је имало читаву мрежу школа. Између два рата у свим школама било је ученика од I до IV разреда. Школа се убрајала у једну од већих на овом подручју. Можда није била опремљена као данашња, али је била окружена ''шумом'' јоргована, а на месту данашњих терена имала прави мали зоолошки врт. У кавезима сте могли видети зечеве, паунове и украсну живину - титинке. Ту где је сада зграда забавишта, налазила се кухиња и ту се делила свежа и топла ужина.

''Школа на Променади''
	''Школа на Променади''
1845-1846. поред редовне четворогодишње школе била је и непотпуна гимназија, а поред меленачке деце, њу су похађала и деца из околних места: Кумана, Тараша и Башаида.          Осмогодишња школа основана је 1951. и похађају је деца од 7 до 15 година. Школа је добила име по народном хероју - доктору Бошку Вребалову. У њој се одвија настава од V до VIII разреда, а у реонским школама од I до IV.          Поред основне школе радила је и предшколска установа. Нова школска зграда изграђена је 1967. године на месту некадашње централне школе. Зграда има све услове и испуњава све захтеве за неометано одвијање савремене наставе.   О СЕЛУ        Позната је чињеница да је село настало између 1741. и 1752. године, од Срба граничара. Постоји веровање да су селу дали име први досељеници користећи као основну турску реч MEHLEM што значи лек, лековитост, лековито биље. Тачно је да се на меленачким пашњацима до недавно брала велика количина лековитог биља, највише камилице, а чињеница је да је блато језера Русанде било надалеко познато као лековито.